Vi ste ovde: PočetakSaopštenjaInicijativa za obeležavanje učešća Bošnjaka u odbrani Beograda 1915.

Inicijativa za obeležavanje učešća Bošnjaka u odbrani Beograda 1915.

utorak, 09. februar 2016.
Dom Narodne skupštine Dom Narodne skupštine
Photo: Aleksandar R. Miletić

Centar za istorijske studije i dijalog obaveštava javnost da je pred skupštinskim Odborom za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova pokrenuo inicijativu za dostojno obeležavanje učešća Muslimana/Bošnjaka u borbama za odbranu Beograda oktobra 1915. Predsednik Odbora, g. Meho Omerović je u svoje ime iskazao podršku za pomenutu inicijativu čiji tekst donosimo u celosti u produžetku. 

 

 

 

 

 

Uvaženi predsedniče Odbora g. Omeroviću,

Uvaženi članovi Odbora,

 

Ispred novosadskog Centra za istorijske studije i dijalog (CISiD) obraćamo Vam se sa inicijativom za dostojno obeležavanje učešća pripadnika bošnjačke manjine u borbama za odbranu Beograda u oktobru 1915. Dostupni istorijski izvori ukazuju da je približno 15 procenata branilaca Beograda pripadalo tzv. Muhamedanskim bataljonima koji su se barem u dva navrata istakli u odbrani prestonice. U sastav pomenutih vojnih jedinica ulazili su muslimani (etnički Bošnjaci, Albanci i Turci), mobilisani u novopripojenim oblastima Sandžaka, Kosova i Metohije i Makedonije. U formacijskom smislu, izvori pominju dva bataljona (Treći i Četvrti u okviru Desetog kadrovskog puka) u kojima su se nalazili sandžački Muslimani-Bošnjaci. Jedna od tih jedinica, pod komandom kaplara Šemse Midovića, pružila je 9. oktobra 1915. odsudnu i najuporniju odbranu Austrijancima u centru Beograda. Evo kako je te događaje opisao učesnik događaja, u to vreme đak-narednik Bogosav Vojnović – Pelikan:

 

 „Njegov odred (pukovnika Dušana Tufegdžića) sačinjavaju i dva bataljona 10. puka kadrovskog, novi naši borci regruti muslimani iz Sandžaka. Pod smišljenom komandom pukovnika Tufegdžića ova dva bataljona pokazala su se dostojnim srpskog oružja, a njihova barikada kod Uprave fondova ispred Pozorišta, pod komandom njihovog desetara kaplara Šemse Midovića iz Sjenice, najduže se je opirala Austrijancima koji su  nadirali od Dorćola i nisu mogli odneti barikadu sve dok Nemci ne izbiše kod Londona. Izvor: Bogosav Vojinović-Pelikan, Izvor: „Agonija Beograda 1915. g“,  u: Agonija Beograda u Svetskom ratu, Beograd 1931, str. 218.“

 

Isti autor, Bogosav Vojnović – Pelikan, istakaoje i učešće jednog od dva pomenuta  muhamedanska bataljona u uspešnom odbijanju nemačkog pokušaja iskrcavanja na Adu Ciganliju 7. oktobra 1915:

 

„Oni pak delovi koji su uspeli da se prebace na Adu, bili su prosto uništeni našom posadom jednim bataljonom 7. puka drugog poziva i bataljonom 10. kadrovskog puka (muslimana).“ Izvor: Isti, str. 224“

 

Ovo su samo neki od izvora koji rečito svedoče u prilog našoj inicijativi. Opširan tekst našeg člana Dr Danila Šarenca koji je posvećen ovom pitanju nalazi se na stranicama našeg portala [http://www.internetbilten.com/istrazivanja/ item/12-muslimani-bosnjaci-u-odbrani-beograda-1915.html]. CISiD smatra da ovi događaji treba da dobiju svoje zasluženo mesto u kolektivnom pamćenju građana glavnog grada i Republike Srbije. 

 

Naš predlog je da u neposrednoj blizini mesta gde je stajala Midovićeva barikada treba da stoji spomen-ploča posvećena ovoj značajnoj epizodi u okviru odbrane Beograda 1915. Zgrade Narodnog pozorišta ili Narodnog muzeja bile bi idealno mesto za isticanje ovog obeležja. Na širem prostoru Ade Ciganlije jedna ulica ili deo savske obale mogao bi da ponese ime „muhamedanskih bataljona 10. kadrovskog puka“. Takođe predlažemo da ovo ime ponese i jedna vojna jedinica, objekat ili kasarna Vojske Srbije.

 

CISiD smatra da bi javno iskazivanje zahvalnosti „muhamedanskim bataljonima“ u značajnoj meri unapredilo postojeće stanje u oblasti vrednovanja istorijske uloge nacionalnih manjina, u ovom slučaju Bošnjaka, u Republici Srbiji. Naime, i pored značajnih rezultata u oblasti ostvarivanja manjinskih prava i političke kao i šire društvene participacije pripadnika manjina na nivou institucija AP Vojvodine i Republike Srbije, nivo prepoznavanja i pozitivnog vrednovanja njihove istorijska uloge je skroman, dok su negativne interpretacije u nacionalnom narativu veoma česte, uprkos formalnom isticanju (istina sve ređem) da je multietničnost bogatstvo Srbije. To se odnosi na prevlađujuće diskurse u javnom mnenju, istoriografiji i istorijskim udžbenicima.

 

Predsednik skupštinskog odbora za ljudska i manjinska prava g. Meho Omerović nam je u neformalnom razgovoru pružio podršku za sprovođenje ovog projekta. Ovom prilikom izražavamo nadu da će Odbor pružiti i institucionalnu podršku za otpočinjanje ove inicijative koju bismo uputili lokalnim vlastima u Beogradu i Ministarstvu odbrane Republike Srbije. Naša zamisao je da se formira radna grupa u koju bismo delegirali jednaki broj predstavnika, recimo dva predstavnika CISiD-a i dva  predstavnika Odbora. Ovako formiranoj radnoj grupi bi se naknadno priključili i predstavnici lokalnih vlasti na nivou grada Beograda, odnosno Ministarstva odbrane, u slučaju inicijative koja je u njihovom delokrugu odlučivanja.

 

Na kraju želimo da istaknemo da je pomenuta inicijativa deo našeg projekta „Ka zajedničkoj kulturi sećanja: Unapređenje vrednovanja istorijske uloge nacionalnih manjina na prostoru Republike Srbije", koji između ostalih finansijski podržavaju Centar za promociju nauke republičkog Ministarstva za nauku, prosvetu i tehnološki razvoj i pokrajinski Sekretarijat za nauku. Projektni tim CISiD-a čine profesionalni istoričari zaposleni na Novosadskom Univerzitetu i istorijskim institutima u Beogradu.

 

 

Srdačan pozdrav,

 

 

Dr Aleksandar R. Miletić

predsednik Upravnog odbora i

ovlašćeno lice 

Centra za istorijske studije i dijalog

 

 

Literatura

Izvori

Polemike

Interaktivna mapa sećanja

 

interaktivna_mapa_secanja

Literatura

REDAKCIJA

Dr Aleksandar R. Miletić, glavni i odgovorni urednik

Dr Srđan Milošević, zamenik glavnog i odgovornog urednika

Kontakt: aleksandar.miletic@internetbilten.com